NEMA RAZLIKE IZMEĐU PRIČE O ĐILASU KOJI SEBI PUCA U NOGU I BASNE O ŠKOPRIJI I ŽABI Odgovor na pitanje koji je razlog za sve debakle opozicije krije se upravo tu
Posle neka se neko pita zašto studenti neće s Đilasom!
Blokaderska televisa presenta se nastavlja, iako su smorili i boga i ljude…
Osnovni zaplet je, u osnovi, poznat: iz nekog razloga, svakako bez utemeljenja u stvarnosti, neki ljudi su poverovali da će famozna „studentska lista“, sa imenima iz druge lige bivšeg režima, pobediti na sledećim izborima. Zato je među svima koji bi da okuse vlast nastala jagma za mestom na toj listi.
Kvaka je u tome što su sastavljači ove blokaderske liste u startu isključili sve dosadašanje članove opozicionih partija. Frustrirani dosadašnjim višekratnim porazima na izborima oni su pak svesni da jedino sa blokaderima koji ih, ponavljamo, neće – imau neke šanse da preskoče cenzus.
I tu počinje igranka: oni koji veruju da su se na blokadersku listu već upisali: Božo Prelević, rektor Vladimir Đokić, Zdenko Tomanović, Alek Kavčič, Igor Štimac, Žaklina Tatalović... uvereni su da su uhvatili boga za bradu i ljubomorno brane svoj čamac ne dozvoljavajući nikome više ko nije njihov drug da se popne.
Đilas, Marinika, Ponoš, Borko Stefanović… i to društvo, suočeni sa ponižavajućem ostankom ispod cenzusa, glume prividnu nezainteresovanost, i neprestano udaraju u jednu istu žicu: stvorimo zajednički front.
Ali ne da im đavo mira. I kad se trude da budu fini iz njih – makar na lakat – izbije zloba i mi saznamo kako bi taj zajednički front izgledao.
Svi još iz osnovne škole znamo basnu o škorpiji i žabi. Škorpija pita žabu da je prenese preko reke, ali žaba odbije, jer se boji da će je škorpija ujesti. Ne budi luda, žabo, ako te otrujem i ja ću se udaviti, kaže škorpija, i ubedi je. I tako, pliva žaba preko reke, škorpija na njenim leđima, kad, negde na sredini, daleko od svake obale, škorpija je ujede i tako oboje osudi na smrt. Poslednjom snagom, u samrtnom ropcu, žaba pita škorpiju zašto je to uradila, a ova odgovara: "Ja sam škorpija, to mi je u prirodi."
E pa, Dragan Đilas, gostujući na nekakvom podkastu, izjavi da je „najbolji recept“ za pobedu nad Vučićem zajednički front u kome će biti „i studenti i opozicija i nestranačke ličnosti“. Ali odmah zatim opljune studente da, istina, imaju energiju, ali nemaju životnog iskustva ni znanja jer nisu završili fakultete, dočim opozicija ima sve ono što treba za bavljenje politikom – iskustvo, je li, i znanje.
„Vi, energični, ima da gurate kola, a mi, sa znanjem, ima da upravljamo!“
Nema razlike između priče o Đilasu koji sebi puca u nogu i basne o škorpiji i žabi.
Ako nekome do sada nije bilo jasno zašto je opozicija u Srbiji sve bitke do sada izgubila, sada zna razlog: to im je u priorodi!
Znači li to da će pobediti blokaderska izborna lista?
Naravno da ne znači! Ako se ne razume u politiku, to ne znači da Đilas ne sagledava jasno kapacitete studenata: nemaju znanje, nemaju iskustvo… kvalifikacije koje imaju – energija u fanatična upornost – traže se za drvoseče.
A Božo Prelević i Žaklina Tatalović, čujemo neke da pitaju, mogu li oni da pobede Vučića?
Njihov je slučaj iz one priče u kojoj je muva sletela volu na rog, pa ga pitala da li mu smeta njena težina.